Zgibovi

PREDNOSTI ZGIBOVA

SNAGA. Zgibovi su savršena vježba za jačanje gotovo cijelog gornjeg dijela tijela te mišića ruku. Razvijate čak i jačinu stiska šakom.

MIŠIĆI. Redovnim izvođenjem ove vježbe razvit ćete zaista impresivan gornji dio tijela.

RAVNOTEŽA. Zgibovi pomažu održavanju ravnoteže mišića gornjeg dijela tijela kompenzirajući popularne vježbe potiska za prsa i prednja ramena.

JEDNOSTAVNOST. Zgibovi ne zahtijevaju niša više od dobro učvršćene šipke ili nečega sličnog tome. Jednom kada ste u stanju izvesti nekoliko zgibova možete ih izvoditi doslovce bilo gdje.

SVESTRANOST. Varijacije položaja ruku (vrste zahvata) te mnogobrojne tehnike izvođenja čine ovu vježbu iznimno zanimljivom.

Tehnika
Uhvatite se za vratilo hvatom nešto širim od širine ramena. Ruke bi trebalo da budu potpuno ispružene). Iz tog položaja vucite se naviše dok bradom ne dodirnete vratilo, pa se nešto laganije vratite u početni položaj.

Funkcija vežbe
Ovo je odlična vežba za razvoj masivnih leđa. Izuzetno je kompletna jer u njenjom izvođenju učestvuju latisimus dorsi (najveći ledjni mišići - lepeze), biceps, zadnji deo ramena, trapezius, grudi...

Moj lični savjet vam je da je efekat veći ako uradite 1 pravilan nego 10 nepravilnih zgibova.

Vozač na liniji 51 zaustavio autobus, pa umro

Preminuo vozač autobusa na liniji 51. Autobus je bio pun putnika, ali je na sreću, prisebnošću vozača, izbegnuta tragedija. Vožač autobusa kome je jutros pozlilo u toku vožnje u Beogradu preminuo je u Urgentnom centru, izjavila je Tanjugu portparol Hitne pomoći Nada Macura.

Macura je rekla da je Hitna pomoć oko 8.30 časova zatekla na uglu ulica Ruska i Bulevara Vojvode Mišića vozača koji je bio bez svesti, ali je prethodno uredno parkirao autobus tako da je izbegao tragediju.

On je prevezen u Urgentni centar na odeljenje za reanimaciju.

"Nezvanično smo čuli u Urgentnom centru da je preminuo", rekla je Macura i dodala da je reč o muškarcu starosti 45 godina.

Autobus na liniji 51 je bio pun putnika, ali je vozač bio dovoljno priseban da na vreme zaustavi vozilo čime je izbegnuta veća nesreća, posle čega se onesvestio.

U Informativnoj službi GSP Beograd Tanjugu je saopšteno da je reč o autobusu privatnog prevoznika.

Vežbe za triceps

1. Potisak sa čela
Ležeći na klupi, hvatom užim od širine ramena držimo šipku u predručenju laktovi opruženi. Pokret izvodimo tako da ruke savijamo u laktu dok šake ne dođu do čela, odnosno malo iza. Nadlaktica miruje i pokret ide samo iz lakta. U ovoj vežbi zglob lakta trpi najveće opterećenje.
2. Stojeći triceps potisak
Hvat i pokret su isti kao u predhodnoj vežbi samo je položaj stojeći i teg spuštamo iza glave a podižemo iznad glave. Vežba se može raditi i na kros mašini.
3. Triceps potisak na kros mašini
Licem smo okrenuti ka kros mašini (može i lat mašina), i držimo kratku šipku hvatom užim od širine ramena. Ruke su savijene u laktu. Pokret izvodimo iz lakta dok nadlaktice miruju. Važno je da se izvodi pun pokret, tako da razvoj mišića bude potpun. Ova vežba omogućava dobro zagrevanje i smanjuje rizik od povrede. Ovom vežbom razvijamo gornji i unutrašnji deo tricepsa, ako šipku zamenimo kanapom onda u rad uključujemo i spoljnju glavu tricepsa.
4. Uski benč pres
Ležeći na klupi za benč špku hvatamo našto uže od širine ramena a laktovi su obavezno uz telo. Teg spuštamo na donji deo grudi i vraćamo nazad. Pokret se izvodi isključivo iz lakta. Trudimo se da što manje u pokret uključimo grudni mišić.
5. Propadanja na šipkama
Ovom vežbom aktiviramo gornji i spoljnji deo mišića. Laktovi treba da su uz telo a telo treba da postavimo u položaj sličan sedećem da bi izbegli naginjanje napred jer u tom slučaju angažovaćemo donji deo grudnog mišića.
6. Triceps propadanje na klupicama
Neophodno je postaviti dve klupe paralelno. Na jednu klupu stavite pete a na drugu se oslonite dlanovima, zatim izvršite pregib u zglobu lakta do kraja a zatim se vratite u prvobitni položaj.
7. Triceps opružanje u predklonu – kik bek
Stanemo u predkolon oslonjeni na ruku i koleno na klupici. Druga ruka je savijena u laktu a lakat je nešto viši od visine ramena a podlaktica visi prema dole. U toj ruci držimo bučicu i pokret izvodimo tako da podižemo šaku sve dotle dok podlaktica nije paralelna sa podom zatim je vraćamo nazad. Nije poželjno koristiti velike težine koje narušavaju formu poktera.

Veći mišićni rast uz kraći trening

Veći mišićni rast uz kraći trening

Ključ brzog razvoja mišića leži u izvođenju vežbi izvan zone koja je prijatna. Ako izvodiš vežbu sa z-šipkom do tačke potpunog i momentalnog otkaza tada su tvoji bicepsi podvrgnuti većem stresu samim tim što je podizanje tereta teže. Mnogo teže. Rezultat toga će biti ubrzani rast i izgradnja tvojih mišića.Što je pri tome važno, broj ponavljanja koja ćeš napraviti ne prelazi osnovnih deset ponavljanja.

Najvažnije je da razumeš razloge zbog kojih trebaš sebe dovesti do toga da radiš na višem nivou intenziteta. Da bi postigao najveći mogući prirast mišića u najkraćem vremenu ti trebaš stalno nastojati da vežbaš iznad zone koja je tebi prijatna.Ako recimo podižeš z-šipku dok ne dođeš do tačke da ne možeš više podići šipku, bez obzira kako jako se trudio, u tom slučaju si ti angažovao najveći broj mišićnih vlakana. Možda nisi uspeo sva vlakna uključiti ali to će biti dovoljno da proizvede masivno povećanje veličine mišića.Mišićni razvoj koji se postiže malom količinom veoma intenzivnih vežbi je daleko veći nego rezultati koji se postižu velikom količinom vežbi s nižim intenzitetom. Nikada se ne radi o kvantitetu vežbanja kada je u pitanju rast mišića nego se uvek radi o kvalitetu vežbanja.

Većina ljudi u današnjim teretnama živi u potpunom neznanju vezano za potrebu maksimalnog intenziteta u njihovom treningu. Rezultat toga je da su oni potpuno slepi za svoje stvarne mogućnosti. Čak ako neki vežbaju i šest dana nedeljno oni nemaju nikakav rast mišića s kojim bi se mogli ponositi. Oni jednostavno ne znaju da moraju raditi na višem nivou intenziteta. U velikom broju slučajeva je to tako jer su većina vežbača lenji za takav intenzivni trening.

Ako ljudi ne odrade nivo potrebnog intenziteta oni onda niti ne mogu postizati upadljive rezultate rasta muskulature. Dakle, ako nisi zadovoljan da vežbaš godinama bez vidljivih rezultata, jednostavno pojačaj intezitet treninga.

- Kada je pauza? - - Odmaraćemo kada umremo.

Proteinski mitovi

Za mit kažu da je široko rasprostranjena ali netačna tvrdnja, osoba ili ideja. Urbani mitovi su raširena stvar i mnogo puta ih sami prenosimo i širimo, jer bi se čak i zakleli u istinitost tvrdnji koje govorimo, ali nismo u stanju da ih proverimo osim što znamo da nam ih je rekla bliska ili pouzdana osoba ili neko u čiji autoritet ne sumnjamo. Od mnoštva materijala za „Mythbusthers®“-e, jedan nije toliko zanimljiv širokoj publici, ali jeste ljudima koji se brinu za svoju ishranu,  vežbačima entuzijastima ili ljudima čiji posao zavisi od toga.
Količina proteina (belančevina) koje je potrebno uneti u organizam često zavisi od osobe sa kojom razgovarate. Nekada će vam preporučivati određeni unos izražen u gramima, nekada u procentima unetih kalorija, nekada će unos vezivati za vašu telesnu masu ili aktivnost kojom se bavite. Desiće se da o istoj stvari pričate na različite načine, misleći da zastupate dva stanovišta ili ćete pričati slične priče sa potpuno različitim polaznim osnovama. Bilo kako bilo, postoje uobičajene priče koje se ponavljaju, a koje nemaju poznati izvor. Da stvar bude još gora, postoje čak i udžbenici koji sadrže neke rekla-kazala informacije. Da počnemo od najraširenijih.

Mit #1- Visokoproteinska ishrana je ona u kojoj se unosi puno proteina.

Odgovor je i da i ne. Unos proteina je jedna činjenica, a međusobni odnos hranljivih materija je druga.

Primer 1 – Vaš dnevni unos proteina iznosi 150 grama. O.k. ali to znači da ste pokrili 600 Kcal iz proteina, što je za prosečnu osobu i više nego dovoljno. Ukoliko je preporučeni kalorijski unos 1800 Kcal, vaša jedna trećina su proteini.

Primer 2 – Vaš preporučeni kalorijski dnevni unos iznosi 3000 Kcal. Vi unesete 150 grama proteina, što iznosi 600 Kcal odnosno 20% kalorijskog unosa tj. samo jednu petinu.

Ukoliko poredimo ova dva primera, primetićemo da, ukoliko se u prvom slučaju unosi 33,33% proteina, dok je u drugom to svega 20%, ali u pitanju je ista količina proteina, što pravi zabunu. Ko se ovde hrani visokoproteinski ? Iz problema nas može izvesti treća računica, koja uvodi i neke lične osobine, kao što je telesna masa i pol, kao i sama konstitucija čoveka, odnosno da li je u pitanju gojazna osoba, neuhranjena ili neko ko je u zlatnoj sredini. Računica se uvek pravi prema „zlatnoj“ sredini, tako da obračun vršimo prema odnosu unetih proteina i željene telesne mase, što u slučaju prosečnog čoveka, a po RDA preporukama iznosi 0,8 grama po kilogramu telesne mase. Odstupanje od ove preporuke zavisi od uglavnom od profila (sportske) aktivnosti. Ova brojka je često mnogo veća od preporučene, čak preko 2,0 gr/kg, ali je to uslov bez koga je teško povećati čistu mišićnu masu. Interesantno je da je najčešća brojka koja se spominje u literaturi 2,2 gr/kg što nije nikakva magična vrednost već predstavlja samo zaokružen broj u literaturi sa engleskog govornog područja koje još uvek koristi stare sisteme za merenje mase. Prevedeno na njihov sistem merenja to glasi 1 gram po 1 funti  (0.454 kg) telesne mase. Čak i ozbiljni ljudi mešaju jedinice SI sistema i tradicionalne mere, ali neke navike se teško iskorenjuju, pa i potpisnik ovog teksta još uvek energiju izražava u Kcal umesto u Kjoul-ima, ali tako je (još uvek) razumljivije za mnoge. Dakle, i u prvom i u drugom primeru imamo visok unos proteina ukoliko relativan unos proteina premašuje dvostruku preporučenu dozu (što se prema nekim konvencijama smatra granicom visokog unosa), ili pak imamo umeren unos proteina ukoliko se radi o nekom stokilašu u životnoj formi. Dakle, uzmite digitron i računajte prema sebi
Količina proteina (belančevina) koje je potrebno uneti u organizam često zavisi od osobe sa kojom razgovarate

Mit #2 – Naš organizam može da svari samo 30 grama proteina po obroku

Da li znate da je raspisana simbolična nagrada za onoga ko pokaže istraživanje koje je ovo nedvosmisleno pokazalo? Ova tvrdnja je toliko ukorenjena, da su je promovisali i bodibilding šampioni poput Lee Haney-a (ništa lično nemam protiv ove legende bodibildinga). To prvo kod njih ne bi valjalo. Kratak račun: 6 obroka po 30 grama iznosi 180 grama. Takmičarska težina je oko 120 kg, što iznosi 1,5 gr/kg ?! Pa čime se oni bave, maratonom ili bodibildingom? Smisao ove tvrdnje je možda bila marketinške prirode, jer su sportski preparti 80-tih godina imali vidno manji procenat proteina u sebi, pa su i preporučene doze bile malo skromnije, odnosno izdašnije finansijski. Možda ?

Kada su se profesionalci ponovo pozabavili ovom temom, otkrili su u jednoj studiji o tzv. pulsnom unosu proteina, da bakice od 68 godina, u proseku, mogu da svare i duplo veće doze proteina (60 gr.) od predpostavljenih i to u jednom obroku, naravno. A šta bi bilo sa mlađom grupom, da se sa njima eksperimentisalo? Pouka glasi da slobodno možemo da uzmemo i više proteina po obroku, pogotovo proteina surutke posle treninga, bez bojazni da se deo toga neće iskoristiti. Nemojte samo preterivati.

Mit # 3 – Visok unos proteina oštećuje bubrege.

Ova tvrdnja je zaista mnoge ljude uplašila. Razloga i ima i nema. Slučajeva i ima i nema. Misterija je rešena tek posle nekoliko dužih eksperimenata i početna tvrdnja je odbačena. Proteini ne oštećuju bubrege, u nekim slučajevima je rad bubrega malo drugačiji, u zavisnosti od intenziteta naprezanja, ali je sve u granicama dozvoljenog i normalnog. A šta je sa suprotnim primerima ? Tu je situacija malo drugačija. Već ranije oštećeni bubrezi ne tolerišu dobro previsok unos proteina, ali oštećenja nisu izazvana proteinima, već drugim faktorima, a osim problema sa proteinima, postoji čitav spisak supstanci koje prave još veće probleme. Sumnja je ipak otklonjena, ali proverite stanje vaših bubrega, za svaki slučaj. Uzgred, preporuka je da se sa proteinima ne ide preko 2,8 gr/kg. Hmm...

Mit # 4 – Proteini izazivaju srčana oboljenja

Ovde se pre svega misli na ugroženu koronarnu cirkulaciju, pa tek onda na druge kardiovaskularne tegobe. Ovaj mit je bio obećana zemlja za sve vegeterijance. Glavna hajka je bila na meso, zatim na druge izvore životinskih belančevina, a nikako na biljne belančevine i opet je došlo do zamene teza. Ljudi koji su jeli masna mesa i generalno se loše hranili, umirali su od zasićenih masnoća, a ne od proteina. Da bi se ipak podržala tvrdnja, izveden je eksperiment, u kome su začevi dobijali životinjske proteine ali bez holesterola. Zečevi, koji se inače hrane samo biljnom hranom, stradali su od neadekvatne hrane. To bi bilo kao da ste ljude hranili planktonima zato što kitovi jedu planktone, a oni su sisari ... Niko nije bio zainteresovan da ponovi eksperiment na svinjama ili čak ljudima, koji su svaštojedi. Da stvar bude gora, po zagrižene vegane, Harvardska medicinska škola je dala jake dokaze da zamena nerih ugljenih hidrata (uglavnom prostih) sa proteinima zapravo doprinosi zdravlju srca. Njih su kasnije pratila i srodna istraživanja, koja su konačno pobija tvrdnju da će vam od proteina stradati srce. Od nekih masti hoće, ali od proteina definitivno neće.

4:0 za proteine, što je prilično ubedljivo.

Tagovi: protein

Vakcina protiv zavisnosti od cigareta

Vrlo je lako postati zavisnik - da li su u pitanju cigarete, alkohol ili možda teže droge, svi smo mi podložni zavisnosti. Od kad znate za sebe roditelji, prijatelji i mediji vam svakodnevo skreću pažnju na opasnosti koje prete od cigareta, alkohola i raznih droga. Iako većina nas smatra da smo dovoljno jaki da odolimo ovim iskušenjima, u stvarnosti nismo ni svesni da smo svi mi u neku ruku zavisni od nečega. Ako nisu u pitanju alkohol, cigarete ili droga, onda je su to kafa, gazirana pića ili možda fizička aktivnost.

Naravno u idealnom svetu niko od nas ne bi bio rob alkoholu, drogi ili cigaretama, ali nažalost zavisnost je deo našeg društva i da bi opstali moramo aktivno da se borimo protiv svih vrsti zavisnosti.

Jedan od najrasprostranjenijih vrsta zavisnosti je zavisnost od cigareta/duvana. Iako svi mi sada znamo da je duvan štetan po zdravlje, naši roditelji nisu imali pojma kakve sve opasnosti vrebaju iza ugla kada je u pitanju duvan. Poznato je da su glavni glumci u nekim od reklama za cigarete u prvoj polovini prošlog veka bili upravo doktori, koji su svojim pacijentima preporučivali cigarete za smirivanje živaca. Pušenje nije bilo zabranjeno u bolnicama i doktorskim kancelarijama. Svi su manje više tolerisali dim od cigareta jer jednostavno nisu znali koliko on može da šteti zdravlju.
Neki uspeju posle samo jednog pokušaja, dok drugi već godinama neuspešno ostavljaju cigarete
Na svu sreću zahvaljujući obrazovanju stanovništva sada većina ljudi razume štetnost duvana i mnogi se aktivno bore da iskorene ovu vrstu zavisnosti. Ako ste već pokušali da prestanete da pušite, ili znate nekoga koji je pokušao, onda vrlo dobro znate da ovaj proces nije nimalo lak. Treba dosta volje i dosta pomoći od strane porodice i prijatelja. Neki uspeju posle samo jednog pokušaja, dok drugi već godinama neuspešno ostavljaju cigarete na svakih par meseci. Šta ako vam kažem da je moguće ostaviti cigarete uz pomoć vakcine?

Da, upravo tako. Biofarmaceutska kompanija Nabi iz Rokvila (u američkoj državi Merilend) već par godina radi na vakcini protiv zavisnosti od pušenja, NicVAX (Nicotine Conjugate Vaccine). Da bi razumeli kako ova vakcina zapravo sprečava zavisnost od pušenja, moramo prvo u kratko objasniti kako naše telo postaje zavisno od duvana. Molekuli nikotina su vrlo mali, i vrlo brzo posle udisaja preko krvi nađu svoj put do mozga, gde zatim vrlo brzo stimulišu oslobađanje supstance (dopamin) koja nas čini srećnim i opuštenim. Naravno, naše telo obožava dopamin i non-stop želi još. Upravo zbog toga pušači dobijaju želju da zapale cigaretu, jer će ta cigareta stimulisati oslobađanje dopamina i tako usrećiti pušačev mozak.

Teretana - Kako upropastiti sve u samom početku

Izbacite odmah sve ugljene hidrate - Početnička greška kod svih koji startuju sa dijetom i vežbanjem istovremeno. Ukoliko se zaista odlučite za dijetu bez ugljenih hidrata (na primer Etkinsonova dijeta, pilotska dijeta i sl.), organizmu je potrebno vreme da se prebaci na masti kao glavni izvor energije. Ukoliko se odmah krene  i sa vežbanjem, organizam se ponaša po uobičajenom obrascu trošenja energetskih rezervi.

Prvi na udaru su depoi glikogena u mišićima i jetri. Kada se oni isprazne, organizam počinje da sagoreva telesne proteine (belančevine), što je upravo ono što želimo izbeći. Stara izreka u sportu da se ''masti sagorevaju na vatri ugljenih hidrata'' ovde dolazi do punog izražaja. Ugljeni hidrati se unose hranom ili prave od telesnih belančevina, uglavnom direktno iz mišića. U svakom slučaju, sagorevanje masti ne može bez njih. U početnim danima vežbanja unosite dovoljno složenih ugljenih hidrata, da biste podržali napore koje ulažete u skidanju masti (a ne mišića) ili, u slučaju visokoproteinskih dijeta, sa dijetom počnite nekoliko dana pre prvog treninga, kako bi organizam bio u stanju da kvalitetno sintetiše ugljene hidrate iz obilja belančevina koje se konzumiraju.
Dokle god ste u budnom stanju uzimajte obroke na 3 sata ali, pažljivo birajte namirnice

Skinite kilažu na brzinu

Nekoliko iscrpljujućih treninga na najnovijem trenažeru, šaka tableta sa reklame i salce se istopi, kao da ga nikada nije ni bilo i vi, u životnoj formi, nasmejani i srećni idete na more...''i onda je dabar zavio čokoladu''. Probudite se. Zaboravite na diuretike koji izbace nekoliko litara vode iz organizma tokom prve nedelje, a onda dalje ništa ne naprave, osim potencijalnu štetu po zdravlje. Skidanje telesnih masnoća je jedino pravo skidanje težine. Mogućnost sagorevanja masti zavisi isključivo od vaše forme. Početnicima je potrebno 20 minuta neprekidne aktivnosti samo da započnu sagorevanje masti, a koliko njih je stvarno sposobno da održe aktivnost punih 20 minuta. Dobra vest je, da se sa vremenom, tačnije sa usponom forme, vreme uključenja masti skraćuje, da bi kod prosečno utreniranih osoba iznosilo 10 minuta. U takvom stanju potrebno je napraviti dvadesetak treninga od 45 minuta (bez redukcione dijete) da bi skinuli 1 kilogram masti odnosno sagoreli dodatnih 7000 kilokalorija. Sa dijetom sve ide brže, ali kratkoročni planovi su utopija i često vode ka frustraciji i vraćanju na stare navike u ishrani. Tada se začarani krug ponovo zatvara i tu nema mnogo pomoći. Dakle, pustite vreme da radi za vas i da se skidanje kilaže iz dana u dan ubrzava. Prosečnom organizmu je potrebno oko 20 dana da se adaptira na promenjene uslove, zato ovaj period shvatite kao početak, uvod ili zalet.

To beer or not to beer (večita dilema)

Vrućina je gotovo nepodnošljiva. Sa asfalta koji se topi, na klimi koja se definitivno promenila stižu poruke sa bilborda: da ti ''držiš ključ'', da ''muškarci znaju zašto'', da ''jesi ili nisi Lav'' i još nekoliko u podsvest urezanih slogana. Na televiziji svakih pet minuta reklame za pivo. Hladno, ''oznojeno'' kako se u žargonu kaže, tek izvađeno iz ledene vode ili nekog friza. Osećate svežinu pri samoj pomisli na ovu penušavu tečnost. Kroz poluotvorene oči tonemo u reklamu i identifikujemo se sa akterima. Da li nam se nudi rešenje za ovu tropsku žegu, da li je to spas za žedna usta? Da li ... 

Srećom, reklame ne traju dugo. Zrno zdravog razuma mora da odnese prevagu. Šta ''čika doktori'' preporučuju leti? Vodu, samo ili uglavnom vodu. A gde se tu uklapa pivo? Gde su tu svi oni srećni likovi koji se dave u peni zlatne tečnosti i sa nama dele zadovoljstvo svakog gutljaja? Ako verujete u deda Mraza, onda su i reklame o.k. Šalu na stranu. Većina nas muškaraca i dobar deo ženske populacije voli pivo, zašto bi to krili? Nema potrebe da budemo toliki licemeri i da dižemo hajku na alkohol, kada ni jedna prohibicija nije dala rezultate (osim možda u Skandinaviji, ali Vikinzi su posebna sorta). Leto često stavlja znak jednakosti sa hladnim pivom, ali ove nenormalne vrućine zahtevaju  promenu u ponašanju i životu uopšte. Svaka kap vode u organizmu znači život u malom i milioni hemijskih procesa se odigravaju u toj vodi, a koliko je u sebi imamo, toliko uspešno i funkcionišemo. Nije problem napiti se vode, bubrezi će izbaciti sav nepotreban višak i to je to. Ali šta se dešava kada uz vodu unesemo i alkohol, u obliku bilo kog alkoholnog pića? Bubrezi će i onda izbaciti vodu, ali ovoga puta će količina vode u organizmu biti manja od idealne. Drugim rečima, svako alkoholno piće je i diuretik, u isto vreme. To većina nas zna, bar iz iskustva. Problem nije toliki da bi se oko njega dizala prašina, osim u slučajevima tropskih vrućina, kada osećamo da organizam reaguje na poseban način.
Da li je sledeće pivo rešenje ili ne? Bojim se da je odgovor negativan.

Samo održavanje životnih funkcija je prilično otežano, gubitak vode tokom održavanja telesne temperature je veliki. Nikome ne pada na pamet da se junači na podnevnom suncu, osim ako ga neka muka ne prisiljava na to. Samo telo nas opominje na to šta je dobro, a šta ne. I onda se dešava trenutak nepažnje, uzimamo bilo šta hladno, a ima li šta lepšeg od hladnog piva? I počinje karambol u organizmu. Žeđ se gasi u momentu, ali se pali uskoro, sa još većim žarom. Potrebna voda je već na putu za bubrege, a mi osećamo potrebu za novom. Da li je sledeće pivo rešenje ili ne? Bojim se da je odgovor negativan. Na nezvaničnih +40 (i nešto) ljudi koji nisu navikli na večitu vrućinu, ne znaju kako da funkcionišu normalno. Ova klima je za nas nova i nemamo vekovnih iskustava u borbi sa vrućinom, poput naroda koji su južnije od nas. U njihovim kulturama je alkohol uglavnom zabranjen, ovde aludiram na arapsku populaciju, gde se to verski ne toleriše, sa vrlo praktičnim aspektom, s obzirom na klimu. Tamo gde se alkohol konzumira, to se radi na vrlo specifičan način. Mediteranski narodi, koji piju vino, to čine na poseban način u letnjem periodu. Prvo, vino se razblažuje sa vodom, bar u odnosu 1:1, zatim pije se u hladovini, lagano i u trenucima odmora. Nema pijenja na suncu i plaži, neposredno posle fizički aktivnosti, ma koliko one bile zabavne i pogotovo se ne piju čista pića. Ovde nastupa mala kolizija sa onim što je na reklamama, ali zar moramo da verujemo svemu što vidimo? Iskreno, još je gora situacija sa reklamama za gazirane sokove, koji su lošija alternativa u gašenju žeđi, ali vratimo se na stara dobra alkoholna pića. Nema piva, vina i drugih alkoholnih napitaka na vrućinama, pogotovo ako smo direktno izloženi Suncu i ako radimo neki fizički posao.

Dotakli smo prvi problem, koji je vezan za vodu. Drugi problem se tiče učinka alkohola direktno, a ne posredno, kao diuretika. To što primećujemo da nas piće brže ''hvata'' na vrućini poseban je problem. Kada organizam radi punom parom, i kada se sve ubrzano odvija, i omamljenost alkoholom je brža, naravno. U prilog tome često ide i činjenica da alkohol ide na prazan stomak, jer slabo ko može da jede na velikim vrućinama, a podsećanja radi, želudac može direktno da apsorbuje samo vodu i alkohol, pa je i brzina dospevanja ovih supstanci maksimalna.
    Treća, ali ne i najmanje važna činjenica, ljubiteljima zdravog izgleda je značajna kalorijska vrednost alkohola. Alkohol se metaboliše u organizmu kao i druge energetske supstance, samo što je kalorijska vrednost alkohola 7 kalorija po gramu. Ugljeni hidrati daju 4,2 a masti 9,1 kaloriju po gramu. Sedam kalorija po gramu alkohol svrstava u energetski vrlo jake supstance. Nije ni čudo što se razmišlja o alkoholu kao alternativi benzinu. Jedini problem je to što motori mnogo efikasnije sagorevaju alkohol od mitohondrija u našim ćelijama. I to energije što se unese predstavlja prazne kalorije, tačnije veća je šansa da će nas alkohol ugojiti, nego što će nam dati korisnu energiju. Sve dijete sveta ograničavaju unos alkoholnih pića ili ih potpuno zabranjuju, što je češći slučaj. Čak i u hladnim danima treba biti oprezan sa alkoholnim pićima, jer uz njih ide i dosta ugljenih hidrata, najčešće u formi prostijih šećera (ovde je na prvom mestu pivo, a neposredno uz njega je i vino) što povećava ukupan kalorijski unos, a daje samo ''prazne kalorije''. Pivo i vino se u kategorizaciji namirnica svrstavaju u hranu, pa im tako i treba pristupati. Francuzi, kao najveći konzumenti vina spadaju i u najvitkije nacije na svetu. Dakle, možete imati i ''jare i pare''. Samo da znate da su američki naučnici našli tajnu njihove vitkosti- uprkos vinu, kroasanima, pašteti i sl. Tajna se sastoji u tome da francuskinje jedu obroke koji su 8 (osam) puta (!) kalorijski manji nego obroci amerikanki. Toliko o umerenosti.
    ''Ključ'' celog problema je da treba biti ''lav'' i savladati neke porive, jer ''muškarci znaju zašto'' ne treba piti na vrućinama. Bar sačekajte hladnije vreme. Živeli!